Alchajmerova bolest: bolest koja nam polako uzima najbliže

Kako ljudi stare, mogu početi da osećaju neke promene u pamćenju povezane sa starenjem. Takođe,  može im biti sve teže da nauče nove stvari.

Međutim, kada problemi sa pamćenjem počnu da utiču na sposobnost obavljanja svakodnevnih zadataka, možda to nije deo normalnog procesa starenja, već pokazatelj demencije.

Koji su znakovi i simptomi demencije?

Demenciji je svojstveno postepeno i progresivno smanjenje kognitivnih sposobnosti (zaboravljanje, nedostatak osećaja za smer, slabije razumevanje pisanog i govornog jezika, slabije rasuđivanje,  problemi u obavljanju rutinskih svakodnevnih zadataka, problemi sa kontrolom emocija, poremećaji u društvenom ponašanju), veće nego što bi se očekivalo u normalnom starenju.

10 znakova upozorenja

1. Postepeni gubitak pamćenja
Obolela osoba možda ne može da se seti šta je tog dana jela za doručak, ali može detaljno da se seća događaja iz mladosti. Drugi simptomi uključuju zaboravljanje važnih datuma i događaja, poput rođendana ili imena članova porodice.

2. Problemi sa obavljanjem rutinskih zadataka
Obolela osoba može da ima problema sa obavljanjem rutinskih zadataka. Može da zaboravi prave sastojke za pripremu omiljenog jela ili joj može biti teško da se pridržava recepta.

3. Oštećen govor
Obolela osoba može da zastane usred govora da bi potražila prave reči, može da ponavlja ono što je već rekla ili muca. Može da ima problema sa pronalaskom reči i imenovanjem predmeta (npr. „pantalone“ naziva „rukavima za noge“).

4. Dezorijentiranost u vremenu i prostoru
Obolela osoba možda neće potpuno razumeti prolazak vremena i može da joj bude teško da razume nešto što se ne događa ovde i sada. Može da zaboravi gde je ili kako je tu stigla, zbog čega je sklona gubljenju.

5. Pogoršanje intelektualnih sposobnosti, nemogućnost procene i organizovanja
Obolela osoba često se suočava sa poteškoćama prilikom planiranja ili rešavanja problema. Teško donosi odluke i često donosi pogrešne (oblači neprikladnu odeću, kupuje preko telefona ili na internetu itd.).

6. Ponavljanje istih pitanja
Obolela osoba može da ponovi isto pitanje 20 puta dnevno. To ne znači da osoba nije čula vaš odgovor ili da namerno pokušava da vas uznemiri. Bolest joj onemogućava da se seti vaših odgovora.

7. Gubljenje stvari
Obolela osoba može da odloži stvari na neobična mesta (npr. da stavi nakit u posudu za šećer ili prljavu šolju u ormar za posteljinu), izgubi predmete i zaboravi gde ih je stavila. Često se dešava da traži stvari, proverava gde su ostavljene ili optužuje druge za krađu.

8. Promene karakteristika ličnosti i ponašanja
Obolela osoba može lako da se uznemiri, može da postane u manjoj ili većoj meri agresivna ili može neobično da se ponaša. Može često da se ponaša suprotno od očekivanja i reaguje neprimereno situaciji.

9. Promene emocija i raspoloženja
Osobe sa demencijom manje su motivisane, mogu da postanu pasivne, spavaju više nego uobičajeno, ne znaju šta treba da rade i gube interesovanje za stvari koje su pre volele. 

10. Povlačenje iz društva
Trajno povlačenje iz obaveza, društvenih aktivnosti, hobija ili sportova.

Progresija simptoma odražava se postepenim propadanjem moždanih ćelija. Depoziti proteina u mozgu pacijenata sa demencijom postepeno mogu da dovedu do propadanja moždanih ćelija (neurona). Stručnjaci još nisu sigurni zašto se to događa. Tokom odrastanja učimo nove veštine i dobijamo informacije. Bolesnici sa demencijom postepeno gube veštine koje su stekli i zaboravljaju ono što su znali, što ih čini sve više bespomoćnim.

Postoji više od 100 različitih vrsta demencije. Najčešći uzrok demencije je Alchajmerova bolest, koja pogađa više od polovine pacijenata sa demencijom. Alchajmerovu bolest ima jedan posto ljudi starijih od  60 godina, pet posto ljudi u dobi od 75 godina i četvrtina stanovništva starijeg od 85 godina.

Zdrave prehrambene navike, fizička aktivnost, vežbanje kognitivnih veština, vežbe opuštanja  i druženje doprinose zdravlju našeg mozga. Važno je da se terapija lekovima započne što je pre moguće, da bi se očuvale najbolje moguće kognitivne i funkcionalne sposobnosti pacijenta.

Faktori rizika za razvoj Alzheimerove bolesti

Osobe sa demencijom u porodičnoj anamnezi imaju veći rizik za razvoj ove bolesti. Kod žena se češće javlja nego kod muškaraca. Demencija je povezana sa izlaganjem potencijalno toksičnim supstancama, (prekomernom) konzumacijom alkohola i pušenjem. Češća je kod pacijenata sa vaskularnim bolestima. Neka istraživanja upućuju na prednosti konzumacije zelenog čaja i grilovane ili pečene ribe u ishrani, kao i održavanja fizičke i društvene aktivnosti. Ukratko, zdrav način života u sadašnjosti može da smanji vaše izglede za demenciju u budućnosti kada ostarite.

Vrlo mali broj ljudi dobije dijagnozu Alzheimerove bolesti u vrlo ranim fazama bolesti

Procenjuje se da manje od polovine svih osoba sa ovom dijagnozom živi u razvijenom delu sveta. Na početku bolesti pacijenti imaju simptome koje nisu kritični. Njihove porodice i prijatelji ih ne primećuju ili ih u početku negiraju. U ovoj fazi pacijenti mogu da imaju problema sa rečima kada govore i da se ne sećaju nedavnih događaja. Osim toga, mogu da imaju poteškoća sa obavljanjem zahtevnijih svakodnevnih zadataka (plaćanje računa ili upućivanje telefonskih poziva).

Život sa naprednim stadijumom Alzheimerove bolesti nije lak

Alchajmerova bolest često se dijagnostikuje u fazi blage demencije, kada su simptomi postali toliko izraženi da ih ni porodica ni prijatelji ni pacijent ne mogu više poricati. U ovoj fazi pacijentima je potrebna svakodnevna pomoć. Često su agresivni i uznemireni, imaju problema sa spavanjem i doživljavaju psihoze. Pacijenti sa teškom demencijom su inkontinentni, vezani za krevet, prestaju da govore i ne mogu više da prepoznaju svoju porodicu ni bliske prijatelje. Imaju problema sa gutanjem i osetljiviji su na infekcije.

Lečenje usporava napredovanje bolesti

Nema leka za Alchajmerovu bolest. Lečenje može samo da uspori napredak bolesti i ublaži kognitivne, funkcionalne i bihevioralne simptome. Moguća su i kratkotrajna poboljšanja nekih simptoma (do godinu dana). Osim toga, lečenje može da bude korisno za osobe koje neguju pacijenta sa demencijom i da produži vreme koje pacijent provodi kod kuće.

References

1. Demenca [internet] Spominčica. Alzheimer Slovenija. Available at: https://www.spomincica.si/?page_id=166
2. Dementia [internet] World Health Organization. Available at: https://www.who.int/novosti-room/fact-sheets/detail/dementia
3. Kakutabi S, Wahanabe H, Murayama N. Green Tea Intake and Risks for Dementia, Alzheimer’s Disease, Mild Cognitive Impairment, and Cognitive Impairment: A Systematic Review. Nutrients 2019; 11; 1165-77.
4. Livingston G, Huntley J, Sommerlad A et al. Dementia prevention, intervention, and care: 2020 report of the Lancet Comission. Lancet 2020; 396; 413-438.
5. Edwards GA, Gamez N, Escobedo G et al. Modifiable Risk Factors for Alzheimer’s Disease. Front Aging Neurosci 2019; 11; 146.