Upomoć, da li je ovo stres ili anksioznost?

Dok je sa posla žurila na roditeljski sastanak, Liza se setila da je zaboravila da kaže suprugu da će doći kasno. Uveče bi trebalo da počne da radi na izveštaju koji mora da preda krajem nedelje, a pre toga mora da odluči šta će da pokloni svekrvi za rođendan. Da li joj je prošle godine kupila cveće? Liza se pitala da li se njen život sveo na precrtavanje raznih obavljenih zadataka.

Spada li to još uvek u kategoriju stresa?

U svakodnevnom životu izrazi stres i anksioznost se često upotrebljavaju za opisivanje istog osećanja. Iako se preklapaju, imaju veoma različito poreklo. Sa biološkog gledišta, stres je prirodna reakcija organizma kada je suočen sa opasnošću. Može da poboljša našu sposobnost reagovanja u potencijalno opasnoj ili izazovnoj situaciji.

Kada ste pod stresom, uzrok je obično poznat – možda imate rok za važan dokument ili vam se automobil pokvario usred užurbane ulice. Ali kad se taj sigurnosni mehanizam aktivira bez poznatog uzroka ili kada je vaša reakcija na stres preterana i dugotrajna, možemo govoriti o anksioznosti ili anksioznim poremećajima.

Iako je njena anksioznost napredovala do nivoa na kojoj je počela da remeti njene svakodnevne aktivnosti, Liza dugo nije htela da otkrije bliskim osobama da se oseća bespomoćno. Primetila je da više ne može da se opusti tokom popodneva kada bi se igrala sa decom, što joj je pre bila omiljena aktivnost u slobodno vreme. Nekoliko puta dnevno bi osetila nesvesticu i lupanje srca. Stalno je bila zabrinuta, iako za to nije imala razloga.

Što se događa u mozgu?

Naše reakcije na stres su automatske i urođene. Tokom evolucije, strah i panika koji bi se aktivirali u mozgovima naših predaka omogućavali su im bolje izglede za preživljavanje.

Amigdala, deo mozga koji doprinosi emocionalnom procesiranju, ima važnu ulogu u izboru reakcije – boriti se ili pobeći. Kod anksioznih ljudi, amigdala je osetljivija na nadražaje iz okoline, na koje odgovara intenzivnom stresnom reakcijom i na kraju prouzrokuje gašenje veza u mozgu odgovornih za  rasuđivanje.

Dobre vesti: i sami možete puno toga da uradite!

Možemo da „istreniramo“ mozak da preusmeri odgovor na stresne nadražaje koji mogu da aktiviraju anksioznost. Na primer, kada shvatimo da je najlakši način da završimo svakodnevne zadatke to da ih rešavamo jedan po jedan, prema prioritetu. Da bismo to učinili, moramo da podstaknemo racionalni deo mozga da nadvlada emocionalni deo i „ukroti“ osećanja straha i anksioznosti koje možda osećamo.

Budite svesni svojih osećanja.

Kada počnete da osećate strah, nelagodnost ili napetost, prekinite ono što radite i fokusirajte se na disanje. Udišite i izdišite duboko i ravnomerno. To će vam pomoći da se smirite i smanjite napetost u telu.

Budite pozitivni.

Čak i ako još niste postigli svoj cilj, budite ponosni na svoj napredak. Negovanje pozitivnog stava dovešće do uspeha.

Razgovarajte o svojim problemima.

Otvoren razgovor s bliskim osobama može da vam pomogne da odredite uzrok svog stresa. Tako možete efikasnije da se suočite sa situacijom.

Ne žurite.

Kada planirate svoj dan, obavezno pronađite malo vremena za opuštanje i druženje. Razmislite šta vas čini srećnim i izostavite iz rasporeda stvari koje ničim ne doprinose vašem dobrom stanju.

Ograničite unos kofeina i alkohola.

Kofein i alkohol mogu da povećaju stres. Umesto njih pijte vodu i prirodne voćne sokove.

Dodajte svojim obrocima malo boje.

Zdrava i uravnotežena ishrana sa puno voća i povrća može da vam pomogne u održavanju imunološkog sistema, koji podržava vaše zdravlje kada ste pod stresom.

Dobro se naspavajte.

Ako noću spavate sedam ili više sati, možete poboljšati koncentraciju, pamćenje i produktivnost, kao i prirodnu odbranu organizma.

Vežbajte svaki dan.

Budite fizički aktivni. Aktivnosti na otvorenom poboljšavaju vaše mentalno i fizičko zdravlje.

Što ako imam utisak da ne mogu ništa da uradim?

Anksioznost može da se lečiti efikasnim i bezbednim antidepresivima. Liza je odlučila da pomogne i sebi i svojoj porodici. Odabrala je kombinaciju psihoterapije i lekova koju joj je lekar preporučio. Nakon perioda koji joj se činio strašno dug, sada se oseća kao da ponovo ima kontrolu nad svojim životom.

Teško je izbeći svakodnevni stres. Oslobađanjem vremena za opuštanje i negovanjem zdravog načina života možete u značajnoj meri doprineti svojoj mentalnoj i fizičkoj dobrobiti.

Reference

1. Dernovšek MZ, Gorenc M, Jeriček H. Ko te strese stres : kako prepoznati in zdraviti stresne, anksiozne in depresivne motnje Ljubljana: Inštitut za varovanje zdravja Republike Slovenije, 2006
2. Dernovšek MZ, Valič M, Konec Juričič N. Obvladajmo anksioznost : priročnik z delovnimi listi za vodje delavnic in predavatelje. Ljubljana: Društvo za pomoč osebam z depresijo in anksioznimi motnjami, 2011
3. APA. What’s the difference between stress and anxiety? [internet]. 2020. American Psychological Association 2021 [cited 18.2.2019] Dosegljivo na: https://www.apa.org/topics/stress/anxiety-difference
4. Inštitut za razvoj človeških virov. Biopsihologija stresa in izgorelosti. [internet]. 2018. [cited 15.2.2019]. Dosegljivo na: https://www.burnout.si/izgorelost-sai/stres-sai/biopsihologija-stresa-in-izgorelosti